Par reči kao uvod...
Jednog dana na završetku sinovog vrtića zatražio mi je jednu porodičnu fotografiju nas četvoro... pregledala sam čitav kompjuter i naiđem na samo jednu lepu zajedničku fotku staru 4 godine. Znate koja mi je bila reakcija? Rasplakala sam se i odmah pozvala jednu koleginicu i zakazala fotografisanje za sutradan. Od tada bar jednom, ako ne i više puta godišnje se porodično fotografišemo. Zašto? Zato što je to toliko lepo...
Svoju decu sam uvek fotografisala od kad su se rodili, oni su mi i bili inspiracija da počnem da se bavim fotografijom i oni svakako imaju mnogo predivnih svojih fotki, ali porodičnih smo uvek imali najmanje. To je čitava poenta jednog porodičnog fotografa. Da ne dozvolim da se i vama to desi.
